Melanholični zvuci portugalske gitare i vokali koji otvaraju vrata skrivenih emocija uvlačeći se u najintimnije odaje bića, poigravaju se sa svešću pomoću najprostije ali najdublje filozofije - filozofije života...Da li je to dovoljno da se opiše atmosfera ove divne zemlje? Da, jeste.

Melanholični zvuci portugalske gitare i vokali koji otvaraju vrata skrivenih emocija uvlačeći se u najintimnije odaje bića, poigravaju se sa svešću pomoću najprostije ali najdublje filozofije - filozofije života...Da li je to dovoljno da se opiše atmosfera ove divne zemlje? Da, jeste.

Refren:
Istina je da u stvari vreme stoji, samo mi prolazimo...

(Jedan trenutak pre nego što se učini da bi ponavljanje niza potpuno istih reči moglo dovesti do efekata smeštenih na suprotnoj strani od bilo kakve estetike, brzinom munje proleti britka misao da se sve ovo i ne odvija zbog izazivanja nekakvog efekta već zbog potrebe za otvorenom komunikacijom i čistim, iskrenim izrazom, najkraće i najjednostavnije rečeno – zbog potrebe za putovanjem koje je objašnjenje samo sebi. Dovoljno. Sasvim lagano, kao da ne postoje vibracije, uplovljava se u drugi deo, naizgled isti, mada ništa nikad nije isto...)

Melanholični zvuci portugalske gitare i vokali koji otvaraju vrata skrivenih emocija uvlačeći se u najintimnije odaje bića, poigravaju se sa svešću pomoću najprostije ali najdublje filozofije - filozofije života...Da li je to dovoljno da se opiše atmosfera ove divne zemlje? Da, jeste.

Melanholični zvuci portugalske gitare i vokali koji otvaraju vrata skrivenih emocija uvlačeći se u najintimnije odaje bića, poigravaju se sa svešću pomoću najprostije ali najdublje filozofije - filozofije života...Da li je to dovoljno da se opiše atmosfera ove divne zemlje? Da, jeste.

I šta je u stvari istina?

Refren...